Što Je To Reformacija?

O ovomu pitanju brzo smo potražili odgovor i našli ga.
Samo kliknite na:
http://www.rkczg.hr/reformacija/stojetoreformacija.php

"tko traži - taj i nalazi!"

Tema je o Povijesti Reformacije

Isus Krist je najveći reformator

izrail je napisao/la:

Isus Krist je najveći reformator

Tako je!

Kraj 14 veka, u hriscanskoj evropi protekao je u znaku potpune dominacije Rimokatolicke crvke. U duhovnom zivotu misljenje crkve bilo je jedino meritorno, i neporecivo.

Sta vise, taj period istorije obeleziolo je takodje i to da je crkva upravljala politickim, kulturnim i javnim zivotom Evrope.
Iz perspektive naseg vremena nama je to razdoblje tesko razumljivo, jer na duhovnoj pozornici sveta nije bilo nicega i nikoga sem Katolizizma.

Pa ipak nezadovoljstvo je bilo veliko, sta vise ocaj je zahvatao mnoge ljude koji su zeleli da sluze Bogu.

Bilo je puno pojedinacnih hvale vrednih pokusaja da se nesto promeni ali su svi ti pokusaji zavrsavali manje vise neuspesno.

I tada Bozija Milost je poslala crkvi Martina Lutera, da bi razumeli povjest reformacije moramo pogledati na zivot i ucenje ovog hrabrog i velikog sluga Bozijeg.

Evo njegova kratke birografije,


Martin Luter je bio briljantan učenjak blage naravi. On je studirao u nameri da postane advokat, ali ga je duga bolest i smrt bliskog prijatelja pokrenula da postane ozbiljan što se tiče duhovnog stanja svog života. On je ušao u Augustinovski manastir u Efruitu 1505 god. Tamo je studirao filozofiju a takođe i Reč Božju. Živeo je život najstrožeg ispaštanja ali sva ta spoljna dela nisu mogla otkloniti njegov osećaj greha. On je rekao, “Mučio sam se do smrti da nađem mir s Bogom, ali sam bio u tami i nisam ga našao.” Glavni sveštenik reda kojem je Luter pripadao, Staupitz, pomogao mu je da dobije unutrašnje razumevanje, da njegovo spasenje treba biti unutrašnje iskustvo a ne spoljni ritual. Sa ovim ohrabrenjem, on je nastavio tražiti Boga. Kasnije je postao sveštenik. Ali još uvek nije bio spašen. On je postao student Reči pun žudnje i velikih postojećih teoloških dela. Bio je tražen kao učitelj i propovednik jer je imao duboko znanje i jaku iskrenost. Da bi ispunio zavet koji je dao sebi otišao je u Rim. Tamo je video uzaludne poslove koje je crkva nametnula onima koji su trebali spasenje, tada je Reč Božja zapalila njegovo srce, “Pravednik će živeti po veri.” Na svom povratku kući evanđeoska istina ovog dela Pisma je preplavila njegov um i on je bio oslobođen od greha i rođen u kraljevstvo Božje. Ubrzo nakon ovoga bio je uzdignut do Doktora Teologije i stavljen u službu, “da ceo svoj život posveti studiranju i vernom razjašnjavanju i odbrani Svetog Pisma.” On je to činio, sa takvim efektom da je njegovo srce i srca onih koji su bili oko njega bila duboko usmerena na istinu Reči Božje. Reč je ubrzo došla u otvoren sukob sa zloupotrebama koje su proizvodile crkvene veroispovesti i crkvene doktrine.

I tako, kada je papa Leo X postao papa, a Jovan Tezel počeo prodavati indulgencije (otkupljivanje geha novcem), Luter nije imao drugog izbora već je ustao protiv ovih anti-biblijskih učenja. On je najpre gromoglasno vikao sa propovedaonice protiv toga a onda napisao svojih 95 teza koje je 31. Oktobra 1517. god. zakucao na vrata Dvorove Crkve. U kratkom vremenu Nemačka je bila zapaljena i reformacija je otpočela. A sada, podsetimo se da Martin Luter nije bio jedini koji je protestovao protiv Rimo-Katoličke Crkve. On je bio jedan od mnogih. I drugi su odbacivali pape i njihovu samo-dodeljenu trajnu svetovnu i duhovnu moć. Čak su se i među nekim papama sprovodile poneke privremene reforme. Da, postojali su mnogi drugi koji su pokretali debate, ali u slučaju Lutera, Božje vreme je bilo sazrelo za definitivan pokret koji će biti početak obnavljanja crkve u koju će se izliti Sveti Duh iako tek mnogo kasnije.
Sada, Martin Luter je bio osećajan i Duhom ispunjen Hrišćanin. On je definitivno bio čovek Reči jer on

ne samo da je imao duboku potrebu za proučavanje Reči, već je i omogućio način da postane pristupačna svima s ciljem da bi svi mogli živeti po Njoj. On je preveo Novi Zavet i dao ga ljudima. Ovaj težak posao je uradio sam, ispravljajući odlomke i po dvadeset puta. A onda, oko sebe je skupio grupu Jevrejskih učenjaka i preveo Stari Zavet. Ovaj izuzetno važan Luterov posao je još uvek delo na kojem počivaju sva uspešnija dela vezana za Pismo u Nemačkoj.

On je bio moćni propovednik i učitelj Reči, i posebno je insistirao u prvim godinama svog javnog delovanja, da je Reč jedino merodavna. Tako on je bio protiv dela kao sredstva za spasenje i protiv krštenja kao da je to nanovorođenje. On je učio da je Hrist jedini posrednik odvojen od drugih ljudi jer takva je i bila originalna Pentekostna postavka. On je bio čovek predan mnogim molitvama, uvidevši da mora još više posla učiniti, i sa još više osećanja on je navaljivao jedno vreme, a najveći deo svog vremena posvetio je Bogu u molitvi s ciljem da osigura zadovoljavajuće rezultate. On je znao šta znači boriti se protiv đavola i rečeno je da mu se Satana, sam, jednoga dana vidljivo pojavio, a on je tada bacio mastionicu na njega, naređujući mu da ode. Drugom prilikom dva fanatika su došla kod njega nagovarajući ga da im se pridruži u proganjanju svih sveštenika i Biblija. On je rasudio duh koji je bio u njima i oterao ih.

Ovo je zabeleženo o Dr. Martinu Luteru u Sojerovoj istoriji, tom 3. strana 406 da je on bio, “prorok, evanđelista, da je govorio u jezicima i tumačio ih, te da je bio nadaren sa svih devet darova Duha.”

Ono što je pokrenulo njegovo srce Svetim Duhom, i što je bio mali zeleni izdanak koji je označavao da se istina vraćala crkvi kao što je ona bila znana na Pentekostu, bila je doktrina opravdanja: spasenje po milosti, odvojeno od dela. Ja razaznajem da Dr. Luter nije samo verovao i samo propovedao opravdanje, već je to bila njegova glavna tema a to je zaista i morala biti jer je to temeljna doktrina istine u Reči. On će zauvek biti poznat kao instrument u Božjoj ruci koji je oživeo ovu istinu. On je bio peti glasnik a slogan nejgovog doba bio je, “PRAVEDNIK ĆE ŽIVETI PO VERI.” Mi sigurno priznajemo da je on znao i propovedao da treba rasti u veri. Njegovo divno razumevanje Božjeg suvereniteta, izbora, predodređenja i ostalih istina pokazuje ga kao velikog čoveka u Reči, a ipak, ja ponavljam, a tako kažu i istoričari, Bog ga je upotrebio da donese ljudima Božji standard nasuprot dela – “Pravednik će živeti po veri.”
A sada, kao što sam to već naveo, ovo doba istoričari su nazvali, Doba Reformacije. To je potpuno tačno. To je ono što je i bilo. Ono je takvo moralo biti jer je Martin Luter bio reformator, ne prorok. Sada ja znam da ga istorijske knjige nazivaju prorokom, ali to ne znači da su istorijske knjige u pravu, jer nema zabeleške da je Martin Luter bio



On je bio moćni propovednik i učitelj Reči, i posebno je insistirao u prvim godinama svog javnog delovanja, da je Reč jedino merodavna. Tako on je bio protiv dela kao sredstva za spasenje i protiv krštenja kao da je to nanovorođenje. On je učio da je Hrist jedini posrednik odvojen od drugih ljudi jer takva je i bila originalna Pentekostna postavka. On je bio čovek predan mnogim molitvama, uvidevši da mora još više posla učiniti, i sa još više osećanja on je navaljivao jedno vreme, a najveći deo svog vremena posvetio je Bogu u molitvi s ciljem da osigura zadovoljavajuće rezultate. On je znao šta znači boriti se protiv đavola i rečeno je da mu se Satana, sam, jednoga dana vidljivo pojavio, a on je tada bacio mastionicu na njega, naređujući mu da ode. Drugom prilikom dva fanatika su došla kod njega nagovarajući ga da im se pridruži u proganjanju svih sveštenika i Biblija. On je rasudio duh koji je bio u njima i oterao ih.

Ovo je zabeleženo o Dr. Martinu Luteru u Sojerovoj istoriji, tom 3. strana 406 da je on bio, “prorok, evanđelista, da je govorio u jezicima i tumačio ih, te da je bio nadaren sa svih devet darova Duha.”

A sada, kao što sam to već naveo, ovo doba istoričari su nazvali, Doba Reformacije. To je potpuno tačno. To je ono što je i bilo. Ono je takvo moralo biti jer je Martin Luter bio reformator, ne prorok. Sada ja znam da ga istorijske knjige nazivaju prorokom, ali to ne znači da su istorijske knjige u pravu, jer nema zabeleške da je Martin Luter bio bio uključen. Najpre on je bio toliko blag, tako neustrašiv, posebno strpljiv u čekanju na Boga dok ne reši probleme. A onda velik broj njih je počeo dolaziti pod njegovu zastavu. Njihova namera nije bila duhovna. Ustvari oni su imali političke motive. Želeli su slomiti papski jaram. Nisu želeli slati svoj novac u Rim. Različiti fanatici su iznikli. Ubrzo je bio uvučen u političke afere i odluke koje su ležale izvan oblasti crkve a posebno što crkva jedino kroz propovedanje i molitvu može postaviti svoj standard kome se treba prikloniti. Ovi politički problemi su bili takvog intenziteta da su ga doveli u jednu neodrživu poziciju posredovanja između plemića i seljaka. Njegove odluke su bile tako loše da je izbio ustanak i hiljade ljudi je izginulo. I pored toga što je On želeo dobro, ali kada je jednom dopustio da ga upetljaju u Državno–Crkveno Evanđelje, on je morao požnjeti oluju.

Ali i pored toga, Bog je upotrebio Martina Lutera. I neka se ne kaže da su njegove namere bile loše.



Dakle ovo je kratka biorgrafija najveceg reformatora uzeta iz Sojerove knjige Velika reformacija, i knjige W.M.B Dispozicija sedam crkvenih doba. Kao i o svemu sto cu pisati na forumu i o ovoj temi navodim izvore iz kojih koristim citate i koji nisu izvorno moji.

Luterofa biografija je jako vazna jer ako pogledamo na njegovu iskustvo videcemo i problem koji se javljao i koji je mucio ljude toga vremena..
Crkva je nametala ljudima dela kao sredsvo i nacin spasenja.

Drugim recima, morate ciniti dobre stvari da bi se spasili, tako ljudi su odlazili u manastire, mucili svoja tela, bas kao sto i to danas rade u samostanima, sibaju se, do krvi, misleci da tako zasluzuju spasennje. Ma koliko danas nama te stvari izgledale glupo u to doba bile su uobicajene.

Rimljanima 5 glava 1 stih,

Opravdani dakle vjerom imamo mir s Bogom, po Gospodinu Nasem Isusu Kristu,

Ovo je ta velika istina reforamacije recena u jednoj recenici, spasenje se ne zasluzuje ono je dar, dar Svemoguceg Boga koji je poslao svoga sina Isusa Krista da svako ko veruje u Njega ima zivot vecni.

Prijatelji, spasenje je dar, dar neizkazive milosti, ne mozemo ga zasluziti, a i ne moramo se truditi, da ga zadobijemo, da bi ga dobili moramo verovati i Onog koji je pobedio smrt, pakao i grob.

Da, Martin Luter je grmeo i reformacija je zapalila svet, vera, vera i samo vera, je odjekivalo sa propovedaonice.

I danas mozemo reci amen na ovo, spasava jedino vera u Kralja i Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista.

Da, Bog u uvijek kada vidi da ljudska zloba prelazi granice šalje Duhom nadahnute ljude da se bore za Njegovokraljevstvo i da se ono ostvaruje u Istini a ne u dvoličnosti srca.....
NEka je slavljen naš Bog!

A sada jedno pitanj. Negdje sam pročitala
da Luther nije zakucao 95 teza na crkvaena vrata,
dok opet to neki govore. Neznam...ja samo pitam...