Kršćanski Protestantski Forum

Smiri se pred Jahvom i njemu se nadaj (Psalam 37:7)
 
Početna stranicaPortailFAQPretraľnikRegistracijaČlanstvoKorisničke grupeLogin

Share | 
 

 Poznavanje Božje Volje

Prethodna tema Sljedeća tema Go down 
Autor/icaPoruka
Luther
Admin


Broj postova : 423
Age : 31
Localisation : Balkan
Registration date : 14.04.2007

PostajNaslov: Poznavanje Božje Volje   uto ruj 11, 2007 2:40 am

POZNANJE VOLJE BOŽJE
- Stiven Džej Kul


"Kad smo se rastali od njih i odvezli, držeći se pravog puta dođosmo na Kos, sledećeg dana na Rodos, pa odande u Pataru. I našavši lađu koja prevozi u Finikiju, ukrcasmo se i odvezosmo se. A kad nam se ukaza Kipar, ostavismo ga s leve strane i plovljasmo u Siriju, te prispesmo u Tir; onde je lađa imala da istovari teret. I pošto smo našli učenike, ostasmo tu sedam dana; ovi su nadahnuti Duhom govorili Pavlu da ne ide gore u Jerusalim. A kad nam istekoše ovi dani, otidosmo odande i putovasmo dalje; pratili su nas svi sa ženama i decom - do izvan grada, a na obali kleknusmo i pomolismo se Bogu. Pošto smo se oprostili jedni od drugih, mi uđosmo u lađu, a oni se vratiše svojim kućama.

Svršivši pak plovidbu od Tira stigosmo u Ptolemaidu, pozdravismo braću i ostasmo kod njih jedan dan. Sutradan otputovasmo i dođosmo u Kesariju, pa uđosmo u kuću evanđeliste Filipa, koji je bio jedan od Sedmorice, i ostasmo kod njega. On je imao četiri kćeri, devojke, koje su prorokovale. Pošto smo se tu zadržali više dana, dođe iz Judeje jedan prorok po imenu Agav, te nam priđe, uze Pavlov pojas, sveza svoje noge i ruke, pa reče: ovo veli Duh Sveti: čoveka, čiji je ovo pojas, Judeji će u Jerusalimu svezati i predati u ruke mnogobožaca. Kad smo to čuli, molili smo mi i meštani da ne ide gore u Jerusalim. Tada Pavle odgovori: šta to činite? što plačete i cepate mi srce? Za ime Gospoda Isusa ja sam spreman ne samo da budem svezan, nego i da umrem u Jerusalimu. Kako se nije dao nagovoriti, mi se umirismo i rekosmo: neka bude Gospodnja volja." (Dela 21,1-14 EČ)


Svi hrišćani čeznu da upoznaju volju Božju za svoj život. Želimo znati Njegovu volju za sve važne korake u životu, kao što su odabir profesije, mesta stanovanja ili bračnog partnera. Njegovo vođstvo nam je potrebno prilikom mnogih svakodnevnih odluka, koje se tiču našeg novca, vremena, odnosa sa drugima... Kada Hrista poznajete kao Spasitelja i Gospoda, onda težite da Mu činite radost u svim oblastima svog života, donoseći mudre odluke - u skladu sa Njegovom voljom.

Veliki deo volje Božje je otkriven u Božjoj reči. U ovim oblastima ne morate da se molite za Božje vođstvo. Kada se molite da li ćete oženiti dobru ženu koja nije hrišćanka, ili udati se za dobrog čoveka koji nije hrišćanin (dobri su uvek!), onda je to ustvari greh! Bog je u ovoj stvari svoju volju već objavio: nemojte vući jaram sa nevernicima. Ne morate se moliti da li ćete postati diler droge, ili lopov. Ne morate biti u dilemi u vezi s tim da li će vaš životni partner biti sadašnji suprug, ili supruga. Sve ove odluke, i njima slične Gospod nam je kroz svoju Reč već precizno objavio. Potrebno je samo da shvatimo i poslušamo naredbe i savete koje nam je kroz Njegovu Reč već dao.

Ali, šta raditi kada ste u dilemi da li se oženiti sa devojkom A, ili devojkom B, kada obe ljube Gospoda, i obe bi prihvatile vašu bračnu ponudu? Šta sa izborom stručnog usmerenja na studijama? Šta sa izborom zaposlenja u preduzeću X, ili preduzeću Y? Ima puno takvih situacija u kojima nam je neophodno poznavanje Božje volje.

Neki ljudi se oslanjaju na subjektivan "osećaj", ili "znakove", do te mere da nisu daleko od paganskog vračanja (Brus Voltke: "Nalaženje volje Božje", Finding the Will of God, Vision House). Primer: jedna devojka se molila za odluku koji fakultet da izabere. Čitajući Pismo naišla je na stih kada je Gospod rekao Jakovu: "Ustani i uđi u Vetilj". Njena denominacija je imala visokoškolsku ustanovu tog imena, i ona je zaključila da je Gospod šalje na studije u Vetilj koledž (Bethel College). Nadam se da nakon toga nije naišla na stih u Amosu 4,4 gde se kaže: "Idite u Vetilj, i činite bezakonje..."

Sa druge strane, i u mnogo ozbiljnijem duhu, napisao je Geri Frizen knjigu: Odlučivanje i volja Božja (Decision Making and the Will of God, Mult-nomah Press, 1980.) u kojoj zastupa gledište da Bog nema konkretnu volju za svaki detalj u životu svakog čoveka. On kaže da dokle god se vernik drži u granicama Božje moralne volje i rukovodi se postulatima Biblijske mudrosti, može slobodno odlučivati šta želi. Dakle, ako su Sali i Džejn neudate i verne hrišćanke, Bob može oženiti bilo koju od njih dve, i pretpostavljati da Bog u svom planu već računa sa njegovom odlukom. Kada bi Bob tražio od Boga da mu Njegovu volju pokaže kroz neko znamenje ili unutrašnji osećaj, samo bi nepotrebno gubio vreme. Bog bi u osnovi samo slegao ramenima i rekao: "Obe su dobre devojke. Dobro razmisli prilikom odabira i uradi onako kako misliš da je dobro."

Iako Frizen iznosi neke ispravne argumente u vezi s tim što govori tradicionalni pogled na traženje Božje volje, sa njegovim zaključcima se ne slažem. Reč je, naime, o tome, da ako ne moramo tražiti volju Božju prilikom donošenja značajnih (ponekad i manje značajnih) odluka, onda ustvari i nemamo potrebu da verujemo Bogu u svakodnevnom životu.

Kako ćemo, dakle, znati volju Božju? Loša vest (ili dobra, sve zavisi kako na to gledate) jeste da za pronalaženje Božje volje u konkretnim situacijama, ne postoji prema Bibliji neka jednostavna, rutinska metoda. Kada bi postojala, verovatno bi smo je vrlo lako koristili i ne bi tražili lični kontakt sa Bogom. Ona dobra vest jeste da nas Bog vodi, pre svega kroz odnos koji imamo sa Njim, kako rastemo u razumevanju Njegove reči i kako se učimo dan za danom hodanju po Duhu Svetom. Zato što su i oni najbolji ljudi pre svega pali grešnici, taj je rast prilično nesavršen i nesiguran. Čak i kada zbog svog greha "promašimo" Božju volju, On popravlja naše greške u svojoj svemoćnoj milosti.

Nesigurnost ove metode se napr. pokazuje u različitim mišljenjima u vezi s tim, da li je apostol Pavle učinio dobro ili loše kada je otišao u Jerusalim. Sveti Duh je Pavlu više puta dao do znanja, da ako tamo ode čekaju ga samo zatvor i mučenje (Dela 20,23). Neki komentatori, poput Donalda Barnhausa, Reja Stedmana i Džejmsa Bojsa smatraju, u svetlu stiha iz Dela 21,4, da je Pavle učinio ili svestan greh, ili glupu grešku, kada je uprkos ovim upozorenjima nastavio svoj put u Jerusalim. Drugi komentatori (većina koje sam čitao) smatraju da je Pavle postupio ispravno, a da su oni koji su ga ubeđivali da ne ide u Jerusalim - grešili. Ovaj tekst i događaji u vezi sa Pavlom iz Dela pokazuju na određene principe, prema kojima je moguće poznati volju Božju:

Čovek bi trebalo da Bogu bude toliko blizu, da bi u svom životu, u poslušnosti Njegovoj reči i zavisnosti od Svetog Duha, prepoznao Njegovo vođstvo.

Ovo je stručan zbir sedam principa za poznanje Božje volje, koje bi hteo da analiziram. Neki od njih potiču iz citiranog odeljka, a drugi iz načina na koji je Pavle hodao sa Bogom.

Da bi čovek poznao volju Božju mora Bogu dati puno pravo na svoj život.

Suvišno je špekulisati o volji Božjoj, ako čovek nije sto posto spreman da je posluša. Bog nije predstavnik neke turističke agencije, koja će vam unapred spremiti program, i onda tražiti vaše mišljenje, tj. odluku. "Taj boravak na Havajima mi se sviđa, ali voleo bih da se izostavi deo o misioniranju u muslimanskim zemljama. Da li bi umesto toga mogli dodati nekoliko godina na Tahitiju?" On je Gospod i istina je da vas voli i da ima za vaš život predivan plan! Međutim, morate mu ceo svoj život podrediti sa verom, da je Njegova volja za vas dobra, prihvatljiva i savršena (Rimljanima 12,1-2).

Pavle je to odavno uradio, tako da je mogao reći: "Jer ja ne samo svezan biti hoću, nego i umreti u Jerusalimu gotov sam za ime Gospoda Isusa." (Dela 21,13)

Nije štedeo svoj život samo da bi ispunio zadatak koji je dobio od Isusa Hrista: "...da posvedočim jevanđelje blagodati Božje." (Dela 20,24)

Samo tako, jednostavno prepustiti svoj život Bogu može izgledati pomalo obeshrabrujuće. Šta ako to uradim i Bog me pošalje negde u džunglu na misiju, a ja ne podnosim ni kampovanje? Šta ako me pošalje Eskimima, a meni strašno smeta zima? Zapamti: On je tvoj Otac, koji te ljubi, sveznajući i beskonačno pametan. Njegov cilj jeste da se proslavi u tebi tako što će te u tvom životu blagosloviti. Dakle, moraš pre svega u Njega imati poverenje.

Da, na putu koji ti je pripremio verovatno će biti teških iskušenja. Možeš biti potpuno siguran da će te i u njima obilno blagosloviti, samo ako Mu veruješ i prepustiš se Njegovoj volji. Njegova Reč obećava da: "... onima koji hode u bezazlenosti ne uskraćuje nijednog dobra." (Psalam 84,11)

Ni jedan od onih koji su Bogu ispisali blanko ček za svoj život - ni od onih, koji su posle toga prošli kroz teška iskušenja ili progonstva, kasnije nisu žalili zbog toga. Tu se mora početi, ako se želi znati Njegova volja.

Da bi poznao Božju volju, moraš sve više upoznavati Boga iz Njegove reči u Njegovom Svetom Duhu.

Pavle je u tom trenutku znao i sledio Gospoda već godinama. To, zajedno sa činjenicom, da u tekstu nema ni najmanje naznake Pavlove neposlušnosti, uverava me da greše svi koji tvrde da je ovde Pavle počinio greh. Možda to nije bilo pametno (o tome nešto kasnije), možda nije video nešto što nam je iz naše povoljnije perspektive očigledno. (Kada sve prođe, poznanje Božje volje je uvek mnogo lakše!) Pavle se, međutim, već godinama trudio da upozna Hrista (Filipljanima 3,9-10). Božju reč je znao vrlo dobro i hodao je u Duhu, a ne u telu (Galatima 5,16). Mislim da je Pavle išao u Jerusalim zato što se trudio, kako je najbolje znao, da sluša Gospoda.

Sa Marlom sam oženjen već skoro 28 godina. Mogu vam reći da u mnogim slučajevima već unapred znam šta želi, i ne moram ni da je pitam, šta o njima misli. Poznajem njenu volju, zato što poznajem Marlu. I upravo tako blisko je vezano poznanje volje Božje sa poznanjem samog Boga.

Do poznanja Božje volje ne vode nikakve prečice ili korisni saveti. To je proces koji zahteva da Boga sve vreme istrajno tražimo u Njegovoj reči i u molitvama. Bog je iz nekog razloga uredio život tako, da neke od najvažnijih odluka (profesija, brak) moramo doneti dok još nemamo mudrosti, koju stičemo tek sa godinama! To je jedan od razloga, zašto je potrebno da tražimo pametne savete od onih koji sa Gospodom hodaju već jako dugo. U biblijskim vremenima čovek ove odluke većinom nije donosio sam. Tvoj otac je seljak? I ti ćeš biti seljak. Izbor zanimanja i nije bio neki izbor. Prilikom izbora bračnog partnera glavnu ulogu su imali roditelji. Mladi ljudi su slobodu u ovako važnim životnim odlukama dobili tek nedavno! Pobožni i pametni mladi ljudi će tražiti samo pobožne pametne savete.
[Vrh] Go down
Korisnički profil http://protestantizam.bloger.hr
Luther
Admin


Broj postova : 423
Age : 31
Localisation : Balkan
Registration date : 14.04.2007

PostajNaslov: Re: Poznavanje Božje Volje   uto ruj 11, 2007 2:44 am

NASTAVAK:
Kada je čovek samo kratko vernik, verovatno bi trebao važnu životnu odluku, kao što je brak, odložiti dok ne bude potpuno ukorenjena u Božjoj reči. Treba da znaš kakve manifestacije pobožnog karaktera treba da tražiš kod svog partnera. A takođe, i ti moraš biti takav, kakav bi trebao da bude tvoj bračni partner, da bi i on, ona, mogao iste osobine prepoznati u tebi. Drugim rečima: srce iskreno verujuće mlade žene nećeš osvojiti sve dok i ti nisi iskreni vernik.

Da bi poznali volju Božju moramo se rukovoditi Biblijskim principima a ne ljudskom mudrošću

Sada bi hteo malo više da kažem o prethodnoj temi. Hteo bi da kažem da su Božja mudrost i Božji putevi često u razilaženju sa ljudskom mudrošću i ljudskim putevima (Isaija 55,8-9). To nije pravilo, Bog samo povremeno traži od čoveka da uradi nešto, što se protivi ljudskoj logici. Na primer, ako se vratimo do teksta koji analiziramo, ljudska mudrost i pamet bi rekli da ono što će nas očigledno dovesti do problema treba da izbegavamo. Međutim, ponekad je volja Božja da Ga njegovi sledbenici proslave kroz razna iskušenja, ili čak i mučeničku smrt.

Biblijski princip, koji je vodio apostola Pavla u Jerusalim, bilo je duboko uverenje da u crkvi nema ni Jevreja ni pogana, roba ili slobodnog, nego da smo svi jedno u Hristu (Galatima 3,28). Nosio je jevrejskoj crkvi zbirku (pomoć) iz nejevrejskih crkava kao izraz ljubavi i jedinstva. Luka ovu zbirku skoro i ne spominje (Dela 24,17), ali iz poslanica apostola Pavla znamo da je za njega imala veliki značaj (Rimljanima15,25-32; 2. Korinćanima 8-9). Postavlja se pitanje da li Lukino ćutanje znači da nije bio oduševljen tom idejom. Međutim, ideja koja je bila iza te zbirke - jedinstvo crkve - jeste važno biblijsko učenje (Jovan 17). Pavle je toj istini bio toliko veran, da je zbog nje bio u stanju da prkosi svim opasnostima kojima je bio izložen.

Pavla je, takođe, vodila i čežnja njegovog srca - da Jevreji budu spašeni. To je bila toliko jaka motivacija, govori Pavle, da bi bio najradije i sam odbačen od Hrista, ako bi to donelo spasenje Jevrejima (Rimljanima 9,3)! Zbog siline ove čežnje (da vidi spasenje Jevreja) Pavle je bio spreman, u slučaju potrebe, rizikovati i sopstveni život.

Moramo živeti prema biblijskim principima, a ne prema ljudskoj mudrosti. U našoj crkvi smo doživeli nekoliko sličnih situacija. Jednog čoveka je toliko razljutilo slanje studentskih misionarskih timova u opasne delove sveta, da je sa celom svojom porodicom napustio našu crkvu. Njegove savete smo saslušali, čak smo i usvojili neke bezbednosne mere, koje je predlagao, ali kada smo tražili šta je volja Božja, osećali smo da je veliko poslanje preče nego njegovi strahovi. Potpuno smo bili svesni preteće opasnosti, ali smo timove ipak poslali na misijska polja.

Da bi upoznao volju Božju, moraš ispitivati svoje sposobnosti, motive i želje u svetlu uzvišene Božje želje da bude proslavljen među narodima

Čovek može biti iskreno predan ispunjenju Božje volje a ipak biti na pogrešnom mestu. Pavle je, na primer, mogao poslati nekog poslanika sa novcem, a sam ostati po strani od svega - i tako bi ispunio svoju želju da ujedini crkvu. Ključno pitanje, na koje nema uvek lakog odgovora jeste: "Gde mogu svojim sposobnostima najefektnije poslužiti širenju Božjeg carstva?" Meni, na primer, na srcu leži misija, a ipak znam da nisam nikakav propovednik evangelizator. Pitao sam sam sebe: "Da li će biti korisnije ako ostanem u Americi i ako se budem trudio da Božjem narodu usadim misiju u srce, ili ako odem i sam na misiju?" To je jedan od razloga zašto radim pri univerzitetu: čeznem da vidim kako Bog priprema radnike za žetvu na misijskom polju. Ako bi ikada bio uveren, da je korisnije, da odem, istog trenutka ću otići odavde!

Pavlova spremnost da trpi i umre za Hristovo ime je zadivljujuća. Ipak se ne mogu osloboditi dileme: možda je neko ipak trebao da ga pita da li će kao zatvorenik, ili mrtav, biti više koristan, nego kao slobodan građanin. Nije uvek volja Božja da budemo toliko odani a da pri tome ne uzimamo u obzir sopstvenu bezbednost. David je jednom prilikom pitao Gospoda da li će ga stanovnici Keile predati Saulu, koji je hteo da ga ubije (1. Samuilova 23,11). Kada je Bog rekao da će ga predati, David je otišao - i dobro je uradio. Teško je takve stari proceniti unapred, zato što nas Bog ponekad može mnogo bolje upotrebiti kao zatvorenike ili mučenike.

Osim svojih sposobnosti, i toga kako nas Bog može najbolje upotrebiti, moramo ispitivati i svoje motive. Da li mi je stvarno važna samo slava Božja, a ne i moja slava? Da li je moje srce otvoreno pred Bogom, i nemam nikakvog tajnog greha? Ako na ovo mogu, potpuno iskreno, odgovoriti potvrdno, treba dalje da se pitam: "Za čime čeznem? Kuda bih želeo da idem?" Ako se radujem u Gospodu, mogu imati poverenja da će mi On dati to za čime moje srce čezne: tako što će ispuniti želje koje imam sada, ili tako, što će ih promeniti tako da odgovaraju Njegovoj nameri (Psalam 37,4). On je Otac koji ljubi, koji svoju decu rado blagosilja tako što ispunjava njihove svete čežnje. Kada se, dakle, radujem u Gospodu, potpuno je ispravno se pitati prilikom traženja Njegove volje: "Koja su moja interesovanja?" Možda upravo sa time treba da Mu služim.

Da bi poznali volju Božju, moramo čuti i prosuditi savete pobožnih ljudi.

Tekst koji analiziramo govori da su ovi vernici "govorili Duhom" Pavlu, da ne ide u Jerusalim (Dela 21,4). Oni koji misle da je Pavle učinio grešku, ili greh, govore da nije poslušao direktno objavljenu Božju volju. Ipak, većina tumača Biblije govori da "govorenje Duhom" znači da je to objavljenje pre bilo razlog za zabrinutost vernika, nego činjenica da ih je Duh direktno vodio da nagovaraju Pavla da odustane od puta u Jerusalim. Dakle, ne vide to kao da je Pavle odbio da ispuni volju Božju, nego da je Bog objavio šta će se desiti, i da su Pavlovi prijatelji, normalno, to hteli da spreče.

Nakon Agavovog proroštva trudu lokalnih vernika da ubede Pavla da ne ide u Jerusalim, pridružio se i Luka i ostali Pavlovi drugari ("mi", Dela 21,12). Pavlova reakcija pokazuje da su dirnuli njegovo srce. Međutim, bio je tako čvrsto ubeđen, da Bog želi da ide u Jerusalim, da je uspeo da se odbrani od njihovog navaljivanja.

Ko je bio u pravu? To je teško reći. Pavle je možda bio malo tvrdoglav, kada nije poslušao njihov savet. Nije morao da ide u Jerusalim, da bi dokazao da je spreman da trpi za Gospoda, pa i da umre. Da nije tamo otišao, Gospod je mogao još više da ga iskoristi. Sa druge strane, možda ova Pavlova spremnost da se usprotivi grupi pobožnih ljudi, koji su ga jednodušno molili da ne ide u Jerusalim, pokazuje, koliko je čvrsto verovao da radi po volji Božjoj. Neki komentatori pokazuju na mnoge sličnosti između Pavlove odluke i Isusove spremnosti da ide u Jerusalim, iako je znao da će Ga raspeti na krst. Teško je utvrditi koja je strana bila u pravu. Najvažniji zaključak iz ovoga jeste da saveti koje dobijamo moramo analizirati, iako se sa njima slaže cela grupa pobožnih prijatelja.

Dakle, da bi poznali volju Božju:

- moramo dati Bogu celokupno pravo na svoj život

- moramo Ga sa pouzdanjem poznavati posredstvom Duha Svetog

- moramo se rukovoditi Biblijskim principima, a ne ljudskom mudrošću

- moramo ispitivati svoje sposobnosti, motive i želje u svetlu Božje namere da se proslavi

- moramo da slušamo i rasuđujemo savete pobožnih ljudi.

Da bi poznali volju Božju, moramo kroz molitvu ocenjivati situacije, koje nam Bog u životu daje.

Ni to nije jednostavno! Primer: Pavlu je Bog više puta ponavljao upozorenje, sa raznih strana, da ne ide u Jerusalim. Da li je ova upozorenja trebao da shvati kao Božje "Ne idi!", ili kao iskušenje, da li će poslušati to, za šta zna da je volja Božja? Možda je svrha ovih upozorenja bila da pomogne vernima i Pavlu da opstanu, kada Pavle bude u tamnici, tako što su unapred saznali Božju volju. Možda su druge okolnosti, kao napr. činjenica da se Pavle ukrcao na brod, koji ga je vozio u Jerusalim, još pre dana Pedesetnice, pokazivale da je Bog saglasan da Pavle tamo ide.

Kao što vidimo, potpuno iste okolnosti moguće je sagledati na razne načine, tako da se prilikom njihovog rasuđivanja mora biti oprezan. Uopšteno, nije pametno saznavati volju Božju "prostiranjem runa". Zatvorena vrata ponekad ne moraju automatski značiti NE, a otvorena vrata ne znače uvek DA.

I na kraju:

Kada smo ovo sa molitvom uradili, moramo se pouzdati u Boga, rukovoditi se prema svom sopstvenom zdravom razumu, savesti i uverenju, i prihvatiti posledice svoje odluke.

Na kraju svako pojedinačno mora pronaći i razumeti volju Božju za svoje odluke. Odgovornost za svoje odluke ne možemo svaliti na nekoga drugog. U braku je za odluke porodice Bogu odgovoran muž, ali će se mudar muž savetu svoje pobožne žene usprotiviti samo nakon dužeg analiziranja i molitve. U slučaju, da je u pomenutom citatu Pavle bio u pravu, a njegovi prijatelji nisu, to je primer kako može čovek i sa najboljim namerama i iz ljubavi, biti loš savetnik. Zato što su Pavla voleli, molili su ga da ne ide, a on je ipak morao da se usprotivi molbi svojih prijatelja, i uradi ono što je mislio da Bog od njega želi.

Ponekad nas savetovati mogu roditelji, da ne idemo na misiju, zato što se boje za nas. Takav savet može biti od Gospoda, ali i ne mora. Božja volja nije uvek onaj put sa najmanje problema. Morate proći kroz čitav proces, i oslanjati se samo na Gospoda.


Zaključak

Šta se dešava kada čovek promaši Božju volju? Ako shvatite da je vaša greška bila prouzrokovana tvrdoglavošću, samovoljom ili ponosom, ispovedite to i molite Boga da ispravi vašu grešku. Mislim da Pavle nije pogrešio kada je krenuo u Jerusalim, ali nisam siguran da li je doneo najpametniju odluku. Pa ipak, Bog je iskoristio godine, koje je Pavle proveo u zatvoru, da se proslavi, i isto tako može da iskoristi naše greške, čak i našu pobunu, kada Mu se podredimo, i kada se trudimo da Mu pričinimo radost.

Upamtimo, da ovaj proces počinje kada se prepustimo Hristu, kao svom Spasitelju, i kada Mu ispišemo blanko ček za naš život u spremnosti da uradimo sve, u šta nas poziva. Ako nikada niste činili pokajanje zbog svojih greha i niste uzverovali u Hrista, onda ćete sigurno promašiti volju Božju, zato što Bog ne želi da bilo ko pogine, nego želi da svi dođemo u pokajanje (2. Petrova 3,9).



Izvor: Zapas o dušu.
[Vrh] Go down
Korisnički profil http://protestantizam.bloger.hr
Luther
Admin


Broj postova : 423
Age : 31
Localisation : Balkan
Registration date : 14.04.2007

PostajNaslov: Re: Poznavanje Božje Volje   uto ruj 11, 2007 2:45 am

Link:
http://www.siont.net/arhiva/07/042/02.htm
[Vrh] Go down
Korisnički profil http://protestantizam.bloger.hr
Sponsored content




PostajNaslov: Re: Poznavanje Božje Volje   Today at 10:50 pm

[Vrh] Go down
 
Poznavanje Božje Volje
Prethodna tema Sljedeća tema [Vrh] 
Stranica 1 / 1.

Permissions in this forum:Ne moľeą odgovarati na postove.
Kršćanski Protestantski Forum :: NASLJEDOVANE-
Forum(o)Bir: